Понедељак, 25. Maj 2020
Najnovije

Kad hibrid pobedi mangulicu

Tovljenik

Domaći uzgajivači žele dobro da rade posao, posvećeni su imanju, ali, bez obzira ili možda upravo zbog toga što je tradicija uzgoja prasadi veoma duga, često su pred nekoliko dilema. Svaki srpski uzgajivač se pita nekoliko pitanja: Koju prasad da kupim, koja je najbolja, najnaprednija; Kako treba da izgleda idealna štala; Najbolja hrana za prasad ili tov svinja, itd.

U poslednje vreme sve veći broj proizvođača pršuta uviđa važnost sirovine u proizvodnji, a pogotovo važnost intramuskularne masti za ukusnost proizvoda. Značaj rase svinja u organizovanoj konvencionalnoj proizvodnji za preradu u budućnosti će biti sve veći.       

U narednih nekoliko tema na ovim stranicama, predstavićemo sve bitne faktore koji utiču na kvalitetan i profitabilan uzgoj, od projektovanja farme, izbora prasadi sa dobrom genetikom, ambijenta i načina čuvanja, najboljih proizvoda…

Ono što je definitivno, a slažu se i Sano stručnjaci za svinjogojstvo, prasad najboljeg genetskog potencijala potiče od danske genetike: danski landras, danski jorkšir, hibrid i danski durok. Prema istraživanjima iz regiona, izveden je zaključak da krmače danskog landrasa imaju značajno bolje proizvodne rezultate u ukupnom broju oprasene prasadi. Broj oprasene prasadi iznosio je između 12 i 15 komada.

Izbor ovih rasa, i ishrana prilagođena da donosi najbolje rezultate garantuje da će farmer biti zadovoljan i da neće imati zabuna u daljem radu.

Četiri danske rase

Danski Landras, bela svinja je poznata po svojoj dobroj plodnosti i kao brižna i pažljiva majka. Krmača prasi prosečno 10 -12 živih prasadi težine oko 1,2 kg koji za 30 dana dostižu telesnu masu do 7,5 kg. Za 190-200 dana tovljenici imaju 100 kg. Njihova mesnatost je veoma visoka (preko 60% u polutkama).

Jorkšir je najbolja rasa s obzirom na dnevnu dobit, iskorišćenje hrane, procenat i kvalitet mesa. Takođe ima visoku plodnost.

Svinje se odlikuju ranom dozrelošću, imaju dobra tovna svojstva u klasičnom tovu do 100 kg, ali isto tako i u produženom tovu do većih završnih telesnih masa. Dnevni prirasti se kreću obično između 700 i 800 grama u proizvodnim uslovima. Utrošak hrane po kg prirasta je obično oko 3 kg u tovu do 100 kg, odnosno 3,5 u produženom tovu do 150 kg i više. Za razliku od drugih plemenitih pasmina svinja, Jorkšir je manje sklona stresnoj osetljivosti, ima snažnu konstituciju i dobar kvalitet mesa.

Durok je američka pasmina svinja nastala u 19. veku crvenkasto-smeđe dlake dobrih tovnih svojstava, dobre otpornosti na stres i kvaliteta mesa sa visokim procentom intramuskularne masti. Noge su u pravilu snažne i dosta duge, što omogućuje dobro kretanje na paši. Plodnost je neujednačena i kreće se od 8 do 12 prasadi u leglu, ali je to često posledica načina držanja.             

Danski hibrid je ukršteni Landras i Jorkšir. Osigurava visoki učinak u stadu jer kombinuje visoku plodnost i izvanredne majčinske sposobnosti danskog landrasa sa izvrsnim kvalitetom mesa danskog jorkšira. Snaga danskog hibrida u položaju i telu nogu osigurava visoku dugovečnost i manje proizvodne troškove.

Genetika + ishrana

Kada je pitanje najbolje prasadi rešeno, sledeće je čime ih hraniti. Sano je razvio novu liniju proizvoda za tovne svinje. Kombinacija vitamina, minerala i aminokiselina prilagođena svakoj farmi, za uravnotežen tov.

To su proizvodi:

  • SUSan Mast UN, s visokom koncentracijom lizina
  • SUSan® Mast Top VM, za visoki dnevni prirast
  • SUSan® Mast Mais, za obroke sa visokim udelom kukuruza
  • MastSan®, za optimalnu ishranu i manje troškove uzgoja

Novi proizvodi su usmereni na stimulaciju prirasta mesa, posebno u početnom tovu do 70kg težine, jer u toj fazi postoji visoki potencijal stvaranja mišićnog tkiva. Iz te činjenice proističe i da prasad u fazi početnog tova treba hraniti po volji. Oblikovanje obroka je takođe od ključne važnosti. Da bi konzumacija hrane bila što bolja, ona mora biti ukusna i mirisna. Radi neometanog rasta i optimalne konverzije hrane, odnos energije prema ostalim hranljivim materijama npr. proteinima mora biti optimalan. Kroz optimizaciju iskoriščavanja hranljivih materija moguće je uštedeti na troškovima proizv