Понедељак, 13. Jul 2020
Najnovije

Proizvođači jaja pred ozbiljnim zadatkom

Skup žinivara

U utorak 16. juna 2020. u prostorijama Privredne komore Srbije – ekspozitura u Novom Sadu, održana je sednica proizvođaca živinskog mesa i jaja.

Skupu su predsedavali – DVM Nenad Budimirović I Dr.sci vet. Miroslav Blagojević predsednik grupacije živinara Srbije.

Udarna tema ovog skupa bila je – Predlog za odlaganje primene Zakona o dobrobiti životinja a koji se odnosi na preuređivanje farmi koka nosilja i kaveza u njima.

Naime, sadašnje kaveze trebalo bi zameniti sa "Obogaćenim kavezima“ a precizno objašnjenje se moze naći u Pravilniku o uslovima i prostoru za držanje životinja, koji je donet još 2010, ali je njegova primena odložena za kraj ove godine, kako bi se farme prilagodile novim uslovima. Ukoliko srpski živinari ne usklade kaveze u kojima drže koke nosilje sa standardima EU, od januara 2021. god. neće moći više da se bave ovim poslom.

Srbija je 2010. godine, kada je donela Pravilnik, ostavila proizvođačima prostor od godinu i po, da se prilagodi novim uslovima. To je trebalo da se dogodi početkom 2012. godine, ali niko nije bio spreman, pa je odloženo do decembra 2020. godine.

"Da bi se sve živinarske farme prilagodile novim uslovima potrebno je između 50 i 60 miliona evra".

Kako objašnjava, da bi kavezi bili sređeni, potrebno je uložiti 10 evra po koki nosilji.

U Srbiji je registrovano 900 živinarskih farmi samo za proizvodnju jaja. Tu se nalazi oko tri miliona koka. Od tog broja, polovina kokošaka nalazi se kod 15 velikih kompanija.

Ovim evropskim propisima u Srbiji, moglo bi da se prilagodi tek nekih 25% živinarskih farmi, koje su i najveće u našoj zemlji, dok će male, ukoliko se nešto ne promeni - biti zatvorene!

Postavilo se i pitanje zasto živinari do sada nisu prešli na ovaj sistem gajenja koka nosilja, sa obogaćenim kavezima?

Razlozi su sadržani u odgovoru:

  1. Svih ovih godina akumulacija kapitala gotovo i da ne postoji, zbog zatvorenog tržišta. Naša jaja ne mogu da se izvoze u EU, jer država nije uradila monitoring na Salmonelu, ali i zbog neusklađenih standarda držanja koka nosilja.
  2. Prozvodnja jaja je niskoakumulativna grana privrede.
  3. Mnoge farme rade na ivici egzistencije, naročito zbog niske cene jaja. Ukoliko se ne odloži primena ovog Pravilnika, jaja ćemo morati da uvozimo, jer je sigurno da svi koji to ne budu mogli da ispune, od januara ili februara sledeće godine više neće moći da posluju.
  4. Cena opreme je sa početka bila 15-16 evra po koki i nije bilo moguće pronaći polovne opreme u Evropi. U poslednje vreme, polovna oprema se može pronaći i krece se oko 10 evra po koki nosilji.
  5. Kada se budu primenili novi standardi “obogaćenog kaveza“ imaćemo i 40%  manje kokošaka na istom prostoru.To bi značilo da vlasnici moraju da sagrade nove farme ili da ostanu na smanjenom broju koka nosilja .
  6. Ne mogu se koristiti IPARD fondovi, samo  Nacionalni program.
  7. Sastav hrana kod ovakvog držanja je drugačiji a i potrosnja je nešto veća .

U narednih nekoliko dana  poslaće se zahtev proizvođača jaja, Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i sumarstva , kako bi se primena Pravilnika odložila.

 Dok se mi u Srbiji ,prilagođavamo ovim novim standardima i kavezima, svetski trend postaje da koke ne budu zatvorene i da slobodno šetaju.

Nadamo se da će Ministarstvo sagledati ovaj problem, proizvođača jaja , sa svih strana i aspekata privređivanja u zemlji Srbiji.

Stroge mere primene Pravilnika bez finansijske i stručne pomoći neće biti dobre niti za proizvođace niti za potrošače.

Ako dobro ne razmislimo, i ne napravimo dobru finansisku konstrukciju čitave situacije bez uočavanja posledica ako uradimo pogrešno, može nam se dogoditi da moramo uvoziti jaja . To bi značilo da se jednog dana mozemo probuditi , otići u samoposlugu i videti cenu jaja od 20-30 dinara po komadu .

Preporuka je: Sačuvajmo živinarstvo Srbije uz stroga pravila dobrog ambijenta,

Dobra biosigurnosna zaštita, dobra ishrana, dobrog zdravstvenog stanja koka , kvalitetnog  svežeg jaja i prihvatljive cene jaja .