Петак, 15. Maj 2020
Najnovije

Uzgoj prasadi u brzom ritmu

Uzgoj svinja u Srbiji ima dugu tradiciju. Nekad su se uzgajale većinom primitivne, masne rase svinja poput čuvene mangulice. Ipak, kada pričamo o poslu uzgoja, tržište diktira uslove. Mangulica, šumadinka, moravka, resavka ustupaju mesto landrasima, jorkširima i hibridima. Danska genetika prednjači.

Danski uzgajivači svinja su vođeni zlatnim pravilom: u svinjogojstvu novac treba da se zaradi, a ne potroši. Moderan proizvođač svinja je preduzetnik, član u lancu svinjogojske industrije. On ulaže novac u svoju farmu i gleda na koji način da dođe do što većeg profita iz proizvodnje.

Jedan od načina je da proizvođač prasadi ostvari veći profit je primena jedinstvenog, proverenog, funkcionalnog modela proizvodnje prasadi, tzv Sano modela proizvodnje prasadi, više od 30 godišnje po krmači.

Model se sastoji iz 3 dela:

  1. Sveobuhvatno savetovanje i nadzor na farmi krmača od strane stručnog savetnika
  2. Top genetika iz Danske za proizvodnju više od 30 prasadi
  3. Moderan koncept ishrane koji osigurava zdravlje životinja i vrhunsku proizvodnju

Jedan, dva, tri, četiri, pet

Karakteristike danske genetike, zdrave i otporne životinje, izuzetno plodne prase veliki broj prasadi po leglu. Uz ovakvu genetiku i dobre uslove na farmi, jedinstven Sano koncept savetovanja i ishrane, postižu se u odnosu na druge genetike značajno bolji rezultati. To je 1,5 do 2 praseta više po leglu. Uz indek prašenja od 2.3 to je na godišnjem nivou 3.4 do 4 praseta više po krmači.

Petar Marković, specijalista za svinjogojstvo firme Sano ističe da je za uspeh u proizvodnji i postizanje optimalnih rezultata, uz vrhunsku genetiku i dobre uslove držanja, potrebna dobra organizacija, planiranje proizvodnje, evidencija proizvodnih rezultata, analiziranje i vrednovanje proizvodnih rezultata. Zavisno od želje proizvođača i infrastrukture na farmi, broju krmača na farmi, zahtevima tržišta, na farmi je moguće organizovati jednonedeljnu, dvonedeljnu, tronedeljnu, i ritmičku proizvodnju od četiti i pet nedelja.

Primena ritmova u proizvodnji prasadi ostvaruju se bolji rezultati u svim proizvodnim fazama, visoka rentabilnost, bolja pozicija na tržištu, veće grupe prasadi za prodaju, veća cena prasadi, efikasan rad, ustaljeni radni planovi, obavljanje svih poslova na farmi u pravo vreme uz mali utrošak rada. Sistem “sve unutra-sve van” nema prenošenja bolesti i zaraza, zdravlje i udobnost životinja, optimalna iskorišćenost objekta, bolji menadžment plodnosti - ističe Marković.

Maksimalan broj prasadi

Ostvareni proizvnodni rezultati se prate modernim softverskim programom. Program sve obrađuje, analizira i daje podatke o dobijenim rezutatima na farmi. Na osnovu dobijenih podataka, moguće je vrlo brzo planirati aktivnosti za poboljšanje proizvodnih rezultata.

- Na primer ako je na farmi stopa oprasivosti 75%, to znači da na farmi od 100 krmača se prasi 75 krmača. Uz index prašenja od 2.2 godišnje, na farmi se proizvede 165 legala prasadi. A ako se stopa oprasivosti za 75 poveća na 85%, uz index prašenja od 2.2 na farmi se proizvede 187 legala prasadi godišnje. Uz isti broj krmača, na godišnjem nivou proizvede se 22 legala prasadi više. Ako po leglu imamo 11 prasadi, to je na godišnjem nivou 242 praseta više - naglasio je Petar Marković.